Specifičan, duboko intiman, praćen čitavim nizom novih momenata- trenutak spoznaje žene da je trudna, trenutak kada  sve što je čula, pročitala i videla je tek uvod u potpuno nov period života ispunjen mnoštvom dilema i pitanja.

Čitav je niz aspekata posmatranja ovog stanja i hajde da se pozabavimo promenama na telu i psihi trudnice.  Ove promene izazvane su kako stvaranjem i razvojem novog bića u materici, tako i pojačanim dejstvom izvesnih endokrinih žljezda majke, a takođe i dejstvo posteljice kao endokrinog organa. Organizam majke u celini, a posebno organi najvažniji za život , kao što su srce, pluća, bubrezi i jetra, izloženi su za vreme graviditeta naročitom naporu, jer njihova funkcija treba da zadovolji potrebe ne samo majke, već i organizma ploda. Zbog toga svi pomenuti organi u trudnoći koriste svoju rezervnu snagu.Hormoni igraju važnu ulogu graviditeta. Njihovi glavni izvori su jajnici u početnoj fazi, a zatim i posteljica koja se formira oko 12 nedelje. Sve to diktira brzinu razvoja deteta i izmene u telu i  dojkama.
Da pogledamo koje su to promene na glavi buduće majke. Na koži lica javlja se pojačana pigmentacija tzv. pege. Ponekad se na licu uočava bubrenje nosa, usana, zubi izgledaju ređi, brada je istaknutija i mesnatija. Ovo je posledica pojačanog dejstva hormona prednjeg režnja hipofize što daje za posledicu akromegalične pojave. Hormonske promene mogu da prouzrokuju stvaranje pločice na zubima, što može da dovede do krvarenja desni. Važno je posvetiti veliku pažnju higijeni usta, izbegavati slatkiše i zaslađena pića. Dalje vrat trudnice lako zadebljava, jer se štitna žljezda uvećava.

Promene na dojkama su izrazite. Masno i žljezdano tkivo se umnožava te se grudi znatno uvećavaju. Na pritisak iz njih može da se iscedi po koja kap kolostruma. Koža lako potamni, areole (cirkularni deo oko bradavice) su jače pigmentisane i šire, bradavice su istaknutije, kao i “Montgomerijeve kvržice”.
Sa napredovanjem trudnoće trbuh se uvećava, podtrbušna koža se rasteže. Kod najvećeg broja žena na koži se javljaju rastezi koji kada su sveži su svetlo ružičasti, a posle porođaja postaju sedefasto-beličaste boje. Srednja linija između pupka i simfize (predeo iznad pubične kosti) nazvana bela linija ( linea alba) potamni i naziva se tamna linija (linea fusca).

Spoljni polni organi nabubre i njihova boja postaje tamnija. Ušće vagine, njena sluzokoža i sluzokoža materice zbog pasivne hiperemije postaju lividni.

Telo gravidne materice postaje mekše i uvećava se srazmerno starosti trudnoće.

Venski crtež na nogama se povećava, a često se javljaju jasno istaknute proširene vene na stidnici i potkolenicama. Usled zastoja u krvotoku mogu se pojaviti otoci na nogama, posebno potkolenicama. Dešava se da trudnica doživi iznenadan oštar bol u nogama i stopalima, često noću. Trebalo bi da žena pomera prste prema gore, masira pogođen mišić i da redovno lagano vežba, što će doprineti sprečavanju grčeva. Otok na potkolenicama nije uvek posledica venske staze u donjim ekstremitetima. Ponekad on može biti jedan od znakova graviditetnih toksikoza. Pored mehaničke i toksičke prirode otoci mogu kod srčanih bolesnika biti izraz srčane insuficijencije – pasivna staza.
Trudnoća je u početku često praćena gubitkom apetita, osećajem muke, gađenjem, pa čak i povraćanjem. Ovi simptomi se kod najvećeg broja žena, javljaju izjutra , a preko dana nestaju. Sa razvojem trudnoće oni iščezavaju. Osim gubitka apetita kod nekih žena trudnoća izaziva niz konfliktnih emocija koji se kreću od radosti do duboke depresije. Ovo je gotovo logično stanje jer se buduća majka prilagođava činjenici da život nakon ove odluke nikada neće biti isti. Briga je vezana za pitanje: da li sam spremna za materinstvo i da li će sve ovo promeniti moj odnos sa partnerom.

Nov hormonski status uslovljava brojne promene u raspoloženju, što često dovodi do sitnijih sukoba sa okolinom, zbog čega treba razgovarati sa najbližima, podeliti brigu i uznemirenost.

Uvećana materica u drugoj polovini trudnoće vrši pritisak na creva, dijafragmu i krvne sudove u trbuhu. Osim pritiska na creva i neki dodatni hormoni ( progesteron) koji se stvaraju u toku trudnoće mogu uzrokovati opuštanje creva što dovodi do njihove manje efikasnosti. Korisno je uzimanje mnogo voća, povrća, vlakana i vode.

Osim toga usled pritiska na dijafragmu i dislokaciju srca može doći do povremenog ubrzanja srčanog rada. Takođe materica pritiska mokraćne puteve, a trudnoća čini njihove zidove mlitavim te se naročito u drugoj polovini trudnoće stiču uslovi za infekciju mokraćnih puteva i organa. Početkom graviditeta materica pritiska bešiku te uslovljava češće mokrenje, ovog puta bez infekcije, sve dok uterus ne izađe iz male karlice. U toku trudnoće može se javiti bol u kostima i to najčešće u pokušaju da žena izbalansira težinu bebe tako što zabaci telo nazad što izaziva naprezanje mišića i zglobova u krstima. Mora se izbegavati podizanje težih predmeta, a prilikom saginjanja saviti kolena, nositi cipele sa niskom petom i sedeti tako da leđa imaju čvrst oslonac.

Čest problem je i nesvestica do koje dolazi ako se dugo stoji ili ako se ustaje prebrzo. Razlog je u nedovoljnom dopremanju krvi mozgu te stoga se mora ustajati lagano kako iz ležećeg, tako i iz sedećeg položaja. Ako se oseti slabost trudnica bi trebalo da sedne i spusti glavu između kolena.

Jedno od čestih pitanja trudnica je vezano za vaginalnu sekreciju koja se uvećava i to je normalno do trenutka dok je sekret bistar i beo. Ako postane obojen, neprijatnog mirisa uz prisutan svrab verovatno je došlo do infekcija koja zahteva lečenje.

Od trenutka kada menstruacija izostane, a pretpostavlja se da je uzrok željena trudnoća, obaveza javljanja ginekologu jednom mesečno gde će trudnica redovno obavljati pretrage krvi i urina, meriti telesnu težinu i krvni pritisak, a u dogovoru sa lekarem raditi ultrazvučni i ginekološki pregled. Samo na ovaj način će se izbeći ili na vreme otkriti mogući problemi.

Verujem da imate još pitanja te stoga dođite da rešimo nedoumice.

dr Nađa Ćurčić                                                                                            
specijalista ginekologije i akušerstva

Koliko promena životne sredine utiče na menstrualno krvarenje
Činjenice o premenstrualnom sindromu (PMS)
Telesna težina i oralna kontracepcija
Kontrole - koliko često?
Intrauterini uložak i intrauterini sistem
Trudnoća
Koža i kosa - kako tablete utiču na njihovu lepotu
Prezervativi
Oralna kontracepcija
Mehanička i hemijska sredstva-iskustva
Dojenje i kontracepcija
Plodni dani i prekinut snošaj-iskustva
Endometrioza
Vrste kontraceptivne zaštite
Predmenstrualni sindrom- PMS
Koža i kosa
Kondilomi
Odlaganje menstruacije
Vaginoze
Anovulatorni ciklusi
Šta studentkinje najčešće pitaju u vezi pilula?
Dismenoreja
Seksualno prenosive bolesti
Abortus - rane i kasne posledice
Poremećaj menstrualnog ciklusa
Oralni kontraceptivi
Šta „spirala“ pruža savremenoj ženi?
Najčešća pitanja mladih
Adolescenti i kontracepcija
Terapijski efekti produženih režima hormonskih kontraceptiva
Tempiranje menstruacije
Sport i kontracepcija
Neželjeni efekti kontraceptivnih pilula
Različiti aspekti primene kontraceptivne pilule (II deo)
Različiti aspekti primene kontraceptivne pilule (I deo)
Hiperandrogeni poremećaji
Endometrioza
Premenstrualni simptomi
Regulacija ciklusa
Pilula i letovanje
11 istina i 10 zabluda o kontracepciji