Šta, zapravo, podrazumeva produženi režim doziranja hormonskih kontraceptiva? Produženi režim doziranja hormonskih kontraceptiva predstavlja kontinuirano uzimanje hormonskih kontraceptiva npr. kontraceptivnih tableta duže od klasične 3 nedelje. Standardno pakovanje kontraceptivnih tableta sadži 21 tabletu koje se uzimaju tokom 3 nedelje a zatim sledi pauza od nedelju dana, nakon čega se počinje sa novim pakovanjem. Tokom “slobodne” nedelje dešava se krvarenje koje odgovara redovnom mesečnom, menstrualnom krvarenju.

Lekari i farmaceuti koji su dizajnirali prvu kontraceptivnu pilulu 60-ih godina prošlog veka opredelili su se za ovakav režim uzimanja tableta jer on praktično odgovara normalnom ciklusu kod žena ali i da bi pokazali i prvim korisnicama kontraceptivnih tableta da nisu trudne. Ovakav, klasičan, režim je ušao u svakodnevnu rutinu i vremenom postao prihvaćen od strane žena.

Međutim, medicinski posmatrano žena može bezbedno da uzima kontraceptivne tablete i duže od 3 nedelje. Mnoge žene, po preporuci svojih ginekologa, već niz godina koriste ovu opciju radi tempiranja menstruacije kada za tim postoji potreba. Tako su vremenom razvijeni i produženi režimi uzimanja kontraceptivnih tableta. Najpoznatiji su 6-o nedeljni režim nedelja kontinuiranog uzimanja kontraceptivnih tableta (2 standardna pakovanja) kao i tromesečni odnosno 12 nedelja uzimanja tableta (84 dana odnosno 4 standardna pakovanja) nakon čega sledi “slobodni” interval sa krvarenjem. Na taj način, kod tromesečnog režima, žena ima samo 4 krvarenja u toku jedne godine. Takođe, postoji i produženi režim bez krvarenja koji podrazumeva kontinuirano, svakodnevno, uzimanje kontraceptivnih tableta, bez “slobodnog” intervala, pri čemu uopšte nema mesečnog krvarenja.

Žene često postavljaju pitanje, sebi i svom ginekologu, da li je normalno i u redu da se ne krvari jednom u toku meseca? Odgovor je kratak i jasan – da, potpuno je prihvatljivo da žena koja uzima hormonske kontraceptive bude bez mesečnog krvarenja. Zapravo, žena današnjice, modernog doba, ima oko tri puta više menstrualnih ciklusa nego žene u prošlosti. To je posledica ranijeg dobijanja prve menstruacije, kasnijeg ulaska u menopauzu, rađanja manjeg broja dece i kraćeg perioda dojenja. Tako, bi uobičajen broj menstruacija moderne žene bio potpuno neprihvatljiv i neuobičajen za žene samo nekih stotinak godina unazad. Ukoliko se posmatra još dalje u prošlost, prema raspoloživim podacima, veruje se da je preistorijska žena imala samo oko 50-ak menstruacija u toku svog života.

Koje su to prednosti koje nudi produženi režim doziranja hormonskih kontraceptiva?

Kao prvo, to je izbegavanje svih problema povezanih sa menstrualnim krvarenjima. Prema statističkim podacima u SAD godišnje čak oko 2,5 miliona žena, starosti između 18 i 50 godina, ima problema prouzrokovanih menstrualnim poremećajima. Čak oko 65% njih mora da se obrati ginekologu a 31% mora da ode na bolovanje zbog simptoma povezanih sa menstrualnim krvarenjem. Kao drugo, ovakav način doziranja izbegava nedostatke koji ima klasični, 21 + 7, režim.

Praktično govoreći, četiri su glavne prednosti koje nudi produženi režim doziranja:

- povećanje kontraceptivne efikasnosti

- smanjenje neželjenih efekata

- pogodan način doziranja za tretman stanja kao što su dismenoreja, endometrioza i anemija

- fleksibilniji životni stil

Možemo razmotriti pojedinačno svaku navednu stavku:

Veća kontraceptivna efikasnost: klasični režim uzimanja kontraceptiva, iako visoko pouzdan, ipak nudi manju kontraceptivnu sigurnost u odnosu na produžene režime. “Slobodna” nedelja odnosno dani kada se ne uzimaju kontraceptivne tablete, kao i prvi dani korišćenja tableta iz novog pakovanja predstavljaju period kada je žena, u slučaju da zaboravi da popije pilulu, pod najvećim rizikom za podbacivanje ove metode kontracepcije što može dovesti do neželjene trudnoće. Smanjivanjem broja intervala bez uzimanja hormonskih kontraceptiva smanjuje se i mogućnost da nas ova metoda kontracepcije izneveri. Smanjenje neželjenih efekata:: Često se u “slobodnoj” nedelji pojavljuju neželjeni efekti kao su napetost i osetljivost grudi, glavobolja, nelagodnost u trbuhu. Žene koje su na produženim režimima imaju manje prilike da iskuse ovakve nelagodnosti.

Terapijska primena produženih režima: Iako praktično i klasični režim nudi spas za bolne menstruacije, sasvim je sigurno da produženi režim doziranja u većoj meri umanjuje probleme povezane sa bolnim menstruacijam. Takođe, obilna i česta krvarenja vode žene u hroničnu anemiju. Svaki od produženih režima u odnosu na klasični režim, posmatrano na godišnjem nivou, praktično smanjuje količinu krvi koja se gubi tokom krvarenja u “slobodnoj” nedelji. Dalje, produženi režim doziranja hormonskih kontraceptiva primenjen u terapijske svrhe nije novost. Zapravo, prva adekvatna terapija za endometriozu (bolest pri kojoj se materična sluznica pojavljuje na mestima van materične šupljine) je tzv. pseudograviditet terapija odnosno terapija koja imitira stanje trudnoće. To se postizalo kontinuiranom primenom hormonskih kontraceptiva tokom 9 meseci.

Fleksibilniji životni stil: Današnja žena ima potrebu za brzim, dinamičnim životnim stilom, koji odgovara njenim poslovnim ali privatnim angažovanjem, a koji podrazumeva i planske trudnoće ali i smanjenje broja dana koji su povezani sa menstrualnim tegobama. Produženi režim uzimanja kontraceptiva to i nudi – veću kontraceptivnu sigurnost i mali broj dana kada ona ima tegobe vezane za menstruaciju.

Nakon niza prednosti koje nudi produženi režim doziranja hormonskih kontraceptiva, možemo se zapitati – da li postoje i neki nedostaci ovakve primene kontraceptiva? Kao moguća mana može se navesti nepredviđeno, probojno, krvarenje najčešće u formi tačkastog i oskudnog, a vrlo retko nešto obilnijeg, krvarenja koje se javlja kod nekih korisnica. Međutim, posle izvesnog perioda privikavanja organizma na ovakav, produženi režim, takva vrsta tegoba se više ne pojavljuje. Kao potencijalni nedostatak za neke žene je sama prednost koju nudi ovakav način doziranja – manje epizode krvarenja, zapravo mana. Menstruaciju neke žene doživljavaju kao dokaz ženstvenosti, znak da se odigrala ovulacija tj. da su plodne i ne mogu da prihvate da ga nemaju jednom mesečno. To važi kako za žene koje ne uzimaju hormonske kontraceptiva tako i za neke korisnice hormonskih kontraceptiva. Jednostavno, smatraju da je to normalno, fiziološki i tako svojstveno ženi.

Završavajući priču o produženim režimima doziranja hormonskih kontraceptiva potrebno je navesti da postoje i određeni, samo donekle izmenjeni režimi koji u manjoj odstupaju od klasičnog, 21 +7 režima, a koje nude određene vrste kontraceptivnih tableta (za sada ih nema na našem farmaceutskom tržištu). To su režimi sa skraćenim brojem dana kada se ne uzimaju hormosnki aktivne kontraceptivne tablete. Npr. 24 + 4, tj. 24 dana se uzimaju hormonski aktivne tablete a 4 dana se uzimaju placebo tablete. Ovakav režim, zapravo i nije produženi jer se krvarenje, ipak, odigrava jednom mesečno. Ipak, dizajniranjem ovakvog režima, sa skraćenim brojem dana bez hormonski aktivnih sastojaka težilo se većoj kontraceptivnoj sigurnosti.

Šta studentkinje najčešće pitaju u vezi pilula?
Dismenoreja
Seksualno prenosive bolesti
Abortus - rane i kasne posledice
Poremećaj menstrualnog ciklusa
Oralni kontraceptivi
Šta „spirala“ pruža savremenoj ženi?
Najčešća pitanja mladih
Adolescenti i kontracepcija
Terapijski efekti produženih režima hormonskih kontraceptiva
Tempiranje menstruacije
Sport i kontracepcija
Neželjeni efekti kontraceptivnih pilula
Različiti aspekti primene kontraceptivne pilule (II deo)
Različiti aspekti primene kontraceptivne pilule (I deo)
Hiperandrogeni poremećaji
Endometrioza
Premenstrualni simptomi
Regulacija ciklusa
Pilula i letovanje
11 istina i 10 zabluda o kontracepciji