Menopauza je fiziološki događaj, koji se pojavljuje kod svake žene do 60-te godine života. Prosečna dob poslednje menstruacije je oko 50 godina. Smatra se stabilnim, genetskim programiranim životnim događajem, nezavisnim od doba prve menstruacije, rasnih i etničkih faktora. Jedino 2 momenta mogu imati značajan upliv na njenu pojavu: pušenje više od 14 cigareta dnevno nakon 35 godine života i visok rast žene koji indukuje gubitak menstruacije znatno pre od ostatka populacije. Danas prosečan vek žene u razvijenim zemljama iznosi oko 80 godina, te menopauza iznosi 1/3 veka odnosno žena živi u proseku 30 godina bez funkcije jajnika i u stanju trajnog nedostatka estrogena. Većina doživljava neprijatne tegobe menopauzalnog sindroma različite jačine i trajanja. Sa dužinom postmenopauze raste obolevanje i smrtnost od metaboličkodegenerativnih bolesti. Arterijske bolesti i osteoporoza ( redukovana masa kosti) zbog svoje učestalosti i posledica predstavljaju zdravstveni i socijalno-medicinski problem savremenog sveta.

Danas se odbacuju široko rasprostranjena i pogrešna shvatanja da ugašena funkcija jajnika, klimakterične tegobe, organske i metaboličke bolesti u menopauzi predstavljaju normalan sled u procesu starenja i ne zahtevaju nikakvo lečenje.

Osteoporoza je bolest starijih ljudi od kojih neuporedivo češće obolevaju žene nego muškarci. Pojavljuje se 5 do 15 godina nakon poslednje menstruacije. Procenjuje se da oko 25% žena u menopauzi ima osteoporozu i 15% njih doživi opasne prelome vrata butne kosti koji su glavni uzrok visokog obolevanja i smrtnosti zbog osteoporoze. Izraziti porast resorpcije kosti kod žena u neposrednoj je vezi sa nedostatkom estrogena, a ne sa godinama žene. Činjenica da žene sa 50 i 70 godina imaju jednake gustine kosti kada su im dužine postmenopauze jednake, ubedljivo govori da menopauza određuje strukturu skeleta žene.

Na sličan način prestanak funkcije jajnika povezan je sa razvojem ateroskleroze, čije su posledice glavni uzrok obolevanja i smrtnosti stanovništva. Pacijentkinje sa prevremenom menopauzom obolevaju 3 do 7 puta češće od srčanog udara, nego žene jednake starosne dobi sa očuvanom funkcijom jajnika, što je u vezi sa promenama metabolizma lipida, odnosno porastom ukupne vrednosti holesterola, triglicerida i lošeg holesterola uz manji pad dobrog holesterola. Kod postmenopauzalnih žena nadoknadom estrogena sprečava se razvoj kako osteoporoze, tako i ateroskleroze.

Samo mali broj žena ima redovne menstrualne cikluse sve do poslednje menstruacije. Smanjenje plodnosti žene prethodi pojavi neredovnih ciklusa. Ciklusi mogu biti produženi ili skraćeni. Daljim padom proizvodnje estrogena potreban je duži period da se stimuliše rast sluznice materice, te su krverenja sve oskudnija i kraća. 2 do 3 godine pre menopauze dominiraju redovni ciklusi sa povremenim izostankom menstruacije i pojavom disfunkcionalnih krvarenja, koja su posledica zadebljane sluznice materice zbog neprskanja folikula koji konstantno produkuju estrogene. Krvarenja su naročito ozbiljna u postmenopauzi kada su obavezne posebne vrste kiretaža (frakcionirane) u cilju isključivanja malignog oboljenja grlića ili tela materice.

Menopauzalni sindrom obuhvatala promenljiv spektar subjektivnih klimakteričnih tegoba koje potiču od različitih organa i sistema pogođenih nedostatkom estrogena. Vazomotorne tegobe su najlakše prepoznatljivi simptomi tipa napada vrućine, znojenja, vrtoglavice, glavobolje, mučnine i lupanja srca. Talasi vrućine ili valunzi su neprijatni osećaji jake toplote u licu, vratu i grudima. Praćeni su znojenjem i pojavom crvenila kože. Traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, uz osećaj slabosti. Noćni nastupi valunga remete san i skraćuju ga, što dovodi do hroničnog umora i brojnih psihičkih tegoba.

Gejl Šil u knjizi „Tihi prelaz“ navodi ispovest jedne žene:“ Da pošteno prespavam noć... Godinama su me deca budila po celu noć, onda su došle tinejdžerske godine kad od briga nisam mogla da zaspim, jer su negde napolju jurili kolima. A sada sam opet budna celu noć.“

Promene raspoloženja koje su toliko karakteristične za menopauzu mogu da donesu tugu, neprijatnost, blagu depresiju, nervozu, slabu koncentraciju. Nedostatak estrogena uzrokuje atrofiju polnih organa, promenu metabolizma i aktivnosti nervnih ćelija, što dovodi do gubitka seksualne želje, bola pri odnosu i suvoću vagine. Tradicionalno mišljenje da žena mora podnositi menopauzalne tegobe treba se definitvno odbaciti kao pogrešno. Menopauza je potencijalna endokrinopatija i treba se lečiti prema načelima koje važe za sve bolesti hormonskog deficita koji se mora nadoknaditi hormonskim preparatima u cilju uklanjanja klimakteričnih tegoba i lakšeg prilagođavanja na trajni nedostatak estrogena. Osim ove terapije koriste se i kreme koje pored hormonskog poseduju i lubrikantno dejstvo kojim neposredno uklanjaju suvoću vagine, no one nisu praktične za dugotrajnu upotrebu, a doziranje hormona je teško zbog promenljive apsorpcije.
Žena treba da doživi menopauzu kao najbolji period života u kojem sve one vitalne snage koje su ranije trošene na druge sad bivaju podarene nama samima.

dr Nađa Ćurčić
specijalista ginekologije i akušerstva

Priče iz ordinacije
Iskustva iz ambulante
Menopauza
Povrede posle namernog prekida neželjene trudnoće
Prolaktin, Laktacija i Kontracepcija
Period babinja-Puerperijum
Diabetes mellitus i trudnoća
Carski rez
Vantelesna oplodnja
Dojka - važnost redovnih pregleda
Inseminacija
Invazivne dijagnostičke metode u trudnoći
Hipertenzija u trudnoći
Ektopična trudnoća (EU)
Dijagnoza trudnoće
Biohemijski skrining za hromozomopatije
CIN - Cervikalna intraepitelijalna neoplazija
Planiranje porodice
Kolposkopija
Virusne infekcije genitalnog trakta II
Humani papiloma virus
Infekcije genitalnog trakta - Grupe vaginalnog sekreta
Ranice na grliću materice
Infekcije genitalnog trakta
Endokrinologija - seksualni hormoni
Seksualnost muškarca i žene
Uticaj promene životne sredine na menstrualno krvarenje
Premenstrualni sindrom (PMS)
Koliko promena životne sredine utiče na menstrualno krvarenje
Činjenice o premenstrualnom sindromu (PMS)
Telesna težina i oralna kontracepcija
Kontrole - koliko često?
Intrauterini uložak i intrauterini sistem
Trudnoća
Koža i kosa - kako tablete utiču na njihovu lepotu
Prezervativi
Oralna kontracepcija
Mehanička i hemijska sredstva-iskustva
Dojenje i kontracepcija
Plodni dani i prekinut snošaj-iskustva
Endometrioza
Vrste kontraceptivne zaštite
Predmenstrualni sindrom- PMS
Koža i kosa
Kondilomi
Odlaganje menstruacije
Vaginoze
Anovulatorni ciklusi
Šta studentkinje najčešće pitaju u vezi pilula?
Dismenoreja
Seksualno prenosive bolesti
Abortus - rane i kasne posledice
Poremećaj menstrualnog ciklusa
Oralni kontraceptivi
Šta „spirala“ pruža savremenoj ženi?
Najčešća pitanja mladih
Adolescenti i kontracepcija
Terapijski efekti produženih režima hormonskih kontraceptiva
Tempiranje menstruacije
Sport i kontracepcija
Neželjeni efekti kontraceptivnih pilula
Različiti aspekti primene kontraceptivne pilule (II deo)
Različiti aspekti primene kontraceptivne pilule (I deo)
Hiperandrogeni poremećaji
Endometrioza
Premenstrualni simptomi
Regulacija ciklusa
Pilula i letovanje
11 istina i 10 zabluda o kontracepciji