21dan.com :: Vrste kontraceptivne zaštite

Nakon porođaja žena se nalazi u novom i specifičnom životnom miljeu. Navikavanje na ulogu majke donosi sa sobom čitav niz obaveza i strahova, te ona može biti oslobođena zabrinutosti od neželjene i neočekivane trudnoće. Ukoliko je i dojenje uključeno u celu priču, njena zbunjenost i nesnalaženje oko mogućeg graviditeta je potencirano. Kada se ženi u postpartalnom periodu i za vreme dojenja daju saveti o kontracepciji razmatraju se pitanja o najprimerenijoj metodi u toj situaciji. Medicinski je opravdano da se organizam porodilje odmori od protekle trudnoće i porođaja, te da žena po mogućnosti, ako želi još da rađa, to učini tek po isteku 2 godine. Uobičajena zaštita od začeća koja se primenjuje je metoda prekinutog polnog odnosa (coitus interruptus) koja se zbog nedovoljne sigurnosti ne može preporučiti ni posle porođaja. Isto tako, i pored visokog procenta zaštite, upotreba prezervativa je teško prihvatljiva mnogim bračnim parovima. U stvari, za zaštitu od neželjene trudnoće poželjna su sredstva koja prvenstveno upotrebljava žena, potom sredstva koja se lako koriste i prihvatljiva su za oba partnera i pružaju visok procenat sigurnosti. Važno je pritom da su sredstva za kontracepciju potpuno neškodljiva. Kombinovana oralna kontracepcija (sintetski ženski polni hormoni, estrogen i progesteron) mogu se koristiti u periodu babinja kod žena koje ne doje od 21. dana posle porođaja i kod žena koje doje posle 6 i više meseci.

Kontracepcija samo sa progesteronom koristi se od 6. nedelje nakon porođaja i spada u izvrsnu metodu zaštite. Međutim, mitovi i pogrešna shvatanja vezana za mogući uticaj progesterona na prolaktin ( hormon zadužen za laktaciju) mogu izazvati da ova metoda ne bude metoda izbora. Kod kontraceptivnih sredstava koje sadrže samo progesteron studije pokazuju da ona nemaju uticaja ni na dojenje ni na razvoj dojene dece. Ove metoda uključuju: pilule samo sa progestagenom, depoinjekcioni preparati, potkožne implantaciona sredstva i intrauterini sistemi.

Intrauterini uložak, poznatiji kao spirala, razvijen je sa ciljem da se obezbedi zaštita žene u kontinuitetu od nekoliko godina i koji bi smanjio količinu izgubljene menstrualne krvi. Današnje spirale su ili sa dodatkom bakra ili sa progestagenima ( MIRENA). Ova druga kategorija uložaka se sastoji od običnog plastičnog okvira u obliku slova T sa rezervoarom hormona koji je smešten oko vertikalnog kraka. Smatra se da je nivo hormona od 20mg optimalna doza iznad koje ne bi bilo dodatne koristi u smislu kontrole krvarenja i efikasnosti. Mirenu odlukuje viša kontraceptivna efikasnost, smanjivanje inteziteta materičnog krvarenja i niži rizik za nastanak zapaljenja unutrašnjih polnih organa u poređenju sa primenom intrauterinog uloška sa dodatkom bakra. Tokom prvih 3 do 6 meseci primene spirale sa progestagenom moguća je pojava iregularnih materičnih krvarenja, a kod malog broja žena može izazvati smetnje kao što su: glavobolja, depresija, porast telesne težine, oticanje, napetost dojki, pojava akni i seboreje.

Spirala je jedan od najdelotvornijih metoda kontracepcije. Stopa neuspeha je 0.1% tokom 1. godine korišćenja, a 0.7% tokom perioda od 5 godina. Plodnost se ubrzo uspostavlja nakon prekida korišćenja: oko 80% žena ostaju trudne u roku od 1 godine, što predstavlja isti procenat kao i kod prestanka metodom oralne kontracepcije. U svetu se na ovaj način štiti oko 10 miliona žena. Spirala se ne sme aplikovati kod žena gde je:

poznato postojanje ili sumnja na trudnoću
upalna bolest male karlice
upala sluznice materice nakon porođaja
pobačaj komplikovan infekcijom u prethodna 3 meseca
upala grlića materice
maligna bolest materice i grlića
progesteron zavisni tumori
krvarenje iz meterice koje nije objašnjeno
anomalije uterusa
stanja koja su povezana sa povećanom podložnošću infekcijama
akutne bolesti jetre ili tumori jetre
preosetljivost na sastojke preparata

Pojedini akušeri aplikuju spiralu odmah nakon porođaja. Ovaj akt po pravilu nije praćen infekcijom niti pojačanim krvarenjem, ali su spontana ispadanja intrauterinog uloška nešto češća. Drugi akušeri sačekaju 4 i više nedelja nakon porođaja.

Mirena za razliku od intrauterinog uloška sa bakrom omogućava direktno oslobađanje progestagena u sluzokožu materice i nivoi leka ne variraju u vidu talasa. Tokom proteklih godina rađene su ozbiljne studije kod porodilja kojima je aplikovana spirala 6-8 nedelja nakon porođaja i donet je opšti zaključak.

Korišćenje ove spirale (Mirena) tokom prve godine posle porođaja kod žena dojilja obezbeđuje veoma delotvornu i prihvatljivu kontracepciju i ne utiče negativno na dojenje ni na rast i razvoj odojčeta.

Zajednički stav akušera je da se sa aplikacijom spirale sačeka 6 nedelja nakon porođaja kako da bi se smanjio rizik od abnormalnih krvarenja tako i zbog činjenice da je u prvih nekoliko nedelja posle porođaja odložena ovulacija kod većine žena. Intrauterini uložak sa bakrom se aplikuje u prvih 48 sati nakon porođaja ili posle 4-6 nedelja ako je žena bez mensturacije, ali se prethodno mora isključiti prethodna trudnoća. Ako su mentsruacije uspostavljene spirala se postavlja nakon prve naredne menstruacije. Mirena se aplikuje posle navršene 4. do 6. nedelje ako je žena bez ciklusa sa prethodno isključenom trudnoćom, a za već uspostavljen ciklus važi pravilo kao i za spiralu sa bakrom.

Profilaktička primena antibiotika posle aplikacije spirale se ne preporučuje. Prva naredna konrola je za 6 nedelja, a potom se pacijentkinja javlja na svoje standrardne konrole ginekologu.

U svakoj fazi reproduktivnog života žena postoji siguran i zdrav način da se zaštitite od neželjene trudnoće, tako da ništa ne prepuštajte slučaju.

Posetite svog ginekologa.

dr Nađa Ćurčić
specijalista ginekologije i akušerstva