Infekcija genitalnog trakta - Grupe vaginalnog sekreta

01. 04. 2008

Vagina je kopulacioni organ, deo porođajnog kanala i kanal za oticanje menstrualne krvi i cervikalne sekrecije, ali je takođe i barijera ascedentnim infekcijama, svojevrsni zaštitni organ za genitalne organe iznad nje koji su sterilni.

Vlažnost vagine nastaje običnom transudacijom njenog epitela. Vaginalni epitel se izgrađuje  pod dejstvom hormona jajnika, estrogena koji je izgrađuje do površinskog sloja i progesterona koji izgrađuje epitel vagine zajedno sa estrogenom do intermedijalnog sloja, a potom utiče na deskvamaciju ćelija vaginalnog epitela.

Vaginalni sekret je bele boje, mlečnog izgleda, ima ga u količini od 1 gr na 24 sata i ne ističe van. Žena ga ne oseća, jer se postepeno gubi isparavanjem i obnavlja se.

Veće količine sekreta postoje u fiziološkim uslovima: pre i posle menstruacije, za vreme trudnoće i u toku polnog odnosa.
Normalnu bakteriološku floru vagine čine Dederlajnovi  bacili. Pod njihovim dejstvom deskvamirane epitelne ćelije podležu citolizi i tom prilikom se oslobađa glikogen, koji daljim razlaganjem prelazi u mlečnu kiselinu, pa je pH vagine oko 4. Kiseo vaginalni sadržaj sprečava razvoj patološke flore i štiti vaginu od infekcija. Kod zdrave žene  se jedino za vreme menstruacije smanjuje kiselost vagine, jer je menstrualna krv alkalne reakcije, pa tada postoji mogućnost infekcija, kako zbog smanjene otpornosti organizma žene, tako i zbog same menstrualne krvi koja je dobra podloga za razvoj infekcije.

U patološkim uslovima, smanjenje kiselosti vagine i posledična pojava kolpitisa mogu biti uzrokovane endogenim i egzogenim faktorima.
Endogeni uzroci su najčešće dijabetes i insuficijencija jajnika, konstitucionalna slabost tkiva kao što je belo pranje kod devojčica ili slabost organizama nakon preležanih težih bolesti. Lečenje  ovde podrazumeva lečenje osnovne bolesti i jačanje imuniteta čitavog organizma, kao i higijensko-dijetetski režim u određenim stanjima.

Egzogeni uzroci su višestruki. To mogu biti zapaljenski procesi u sluzokoži vagine koji nastaju prodorom bakterija sa spoljne genitalije, iz creva, bešike, u slučaju niske međice, zjapeće vagine ili širenjem infekcije descedentnim putem iz gornjih partija genitalnog trakta. Zatim, uzrok mogu biti seksualno prenosive bolesti, od kojih seneke prenose ne samo seksualnim seksualnim putem već i preko predmeta, poput wc-a ili zajedničkog peškira. Pojavi kolpitisa može doprineti i mehaničko oštećenje vaginalne sluznice stranim telima, tamponima ili predmetima za masturbaciju kao i neadekvatnim korišćenjem lokalnih mehaničkih kontraceptivnih sredstava.

Kada su u pitanju ovakvi zapaljenski procesi, simptomatologija je manje više slična, a zavisno od stadijuma trajanja infekcije javlja se pojačana vaginalna sekrecija, koja je izmenjene boje i mirisa, često žućkasta, zelenkasta a sekret zaudara. Žena oseća peckanje i svrab, a zapažaju se crvenilo i otok spoljne genitalije i vaginalne sluzokože.

Kada se pacijent žali na neki ili sve od ovih simptoma, najbrža dijagnostika podrazumeva ginekološki pregled i analizu vaginalnog sekreta. Predstavljaju deo redovnog, sistematskog pregleda koji se radi  i onda kada nema nikakvih tegoba.
Određivanje grupe vaginalnog sekreta označava određivanje stepena čistoće vaginalnog sekreta.
Postoji  šest grupa vaginalnog sekreta.

Prva i druga grupa vaginalnog sekreta predstavljaju normalan nalaz, normalnu fiziološku vaginalnu floru, koju čine ćelije vaginalnog epitela i Dederlajnovi bacili.

Treća grupa vaginalnog sekreta  bi uslovno rečeno bila normalan nalaz za seksualno aktivne žene, kada pored elemenata oubičajenih za drugu grupu, možemo naći još leukocite i po neku bakteriju. Međutim, ako su leukociti i bakterije prisutni u velikom broju ili imamo znake bakterijske vaginoze, uz određene simptome u vidu peckanja ili svraba, potrebno je lečenje. Preporučuje se  lokalna terapija vaginalnim tabletama širokog spektra ili preparati sa metronidazolom. Ukoliko nakon date terapije nema znakova poboljšanja odnosno izlečenja, preporuka je uraditi ciljano vaginalni bris sa antibiogramom i na osnovu njega lečiti. Kod upornih infekcija, gde se obično radi o Ešerihiji koli ili nekoj drugoj crevnoj bakteriji, preporuka je ispitivanje i partnera, u smislu brisa glansa, uretre i spermokulture. Crevne bakterije kao i bakterije iz grupe Streprokoka  danas su uzročnici steriliteta odnosno prevremenih porođaja, pa se savetuje trudnicama i onima koji planiraju trudnoću da rade ove bakteriološke briseve.

Četrvrta grupa vaginalnog sekreta podrazumeva infekciju Najserijom gonoreje (tzv. triper ili kapavac) . Najčešće se prenosi seksualnim putem i obavezno se leče oba partnera. Terapija podrazumeva primenu antibiotika sa doksiciklinom 2x100 mg(7 dana) ili eritromicinom 4x500mg(7 dana).

Peta grupa vaginalnog sekreta  označava infekciju protozoom Trihomonas vaginalis. Prenosi se seksualnim putem, preko predmeta, kupanjem u bazenima i češća je kod žena. Kod žena se za terapiju  preporučuju vaginale tablete sa metronidazolom, a ukoliko postoji potreba, leče se oba partnera, oralno preparatima sa metronidazolom.

Šesta grupa vaginalnog sekreta je infekcija Candidom albicans, tj. označava prisustvo gljivica.
Žene  će  na 10% svojih partnera preneti infekciju, a muškarci na 80% svojih partnerki.Generalno , kod muškaraca je simptomatologija mnogo oskudnija. Kod žena ova gljivica postoji i kao saprofit, koji u određenim stanjima, posebno kod  hroničnih bolesti i pada imuniteta, postaje patogena i pravi smetnje. Kad dođe do poremećaja vaginalne flore, može biti uporna.Terapija podrazumeva  primenu vaginaleta koje u svom sastavu imaju supstance kao što su klotrimazol, nistatin, nifuratel ili mikonazol, a u težim slučajevima i oralnu terapiju, poput preparata flukonazola. U određenim slučajevima leči se i partner. Često su gljivice pojavljuju kod primene antibiotika koji remete vaginalnu floru, zbog čega se preporučuje uzimanje antimikotičke terapije preventivno u toku antibiotske terapije, kao i primena preparata koji sadrže prebiotike.

Preporučujem da se analize grupe vaginalnog sekreta rade samo u rutinskim pregledima i za brzu identifikaciju, jer mnoge pacijentkinje se upravo žale na dugotrajno i neuspešno lečenje ako je bazirano samo na analizi grupe vaginalnog sekreta. Dakle, ukoliko paciejntkinja dođe sa već razvijenom simptomatologijom, treba odmah da se urade detaljnija, ciljana ispitivanja.  

dr Anđela Petrović-Milinković, Studentska poliklinika, Beograd

Hvala na podršci!

banner

Zahvalni smo našem sponoru BayerPharmaceuticals što nas podržava u našem nastojanju stalnog unapredjenja reproduktivnog zdravlja.

Newsletter

Ukoliko želite da primate najnovija obaveštenja možete se prijaviti ovde.

Česta pitanja

Vakum aspiracija (regulacija menstruacije)?