HIV (eng. - Human Immunodeficiency Virus) napada imuni sistem zbog čega telo postaje nesposobno da se izbori sa običnim infekcijama. Sida (sindrom stečenog nedostatka imuniteta) (franc. - Syndrome d'Immuno-Deficience Acquire; eng. - Acquired Immuno-Deficiency Syndrome) je termin koji se koristi kada je imuni sistem jedne osobe toliko oštećen virusom HIV da broj krvnih elemenata za borbu protiv infekcija, takozvanih pomagača T-limfocita (CD4 ćelija), padne sa normalnih 800 do 1050 na manje od 200 po mililitru krvi u krvotoku.
Pacijent je tada već veoma bolestan i na kraju umire od posledica bolesti protiv kojih njegov imuni sistem nije mogao da se bori.

Sidu možeš dobiti ako jedna od ovih zaraženih telesnih tečnosti dođe u dodir s tvojom krvlju:
Krv,
Semena tečnost,
Vaginalna tečnost,
Majčino mleko.

Najčešći načini prenošenja:
Bilo koja vrsta polnog odnosa uključujući oralni i analni,
Zajednička upotreba bilo koje vrste igala uključujući one za drogiranje, bušenje ušiju i tetoviranje,
Transfuzija krvi,
U toku trudnoće ili dojenja virus HIV se može preneti na bebu.
Simptomi: Noćno znojenje, simptomi gripa koji ne prolaze, neobjašnjiv gubitak težine, beli pečati u usnoj duplji, ljubičaste tačke na koži,
Važno: Ljudi sa virusom HIV mogu da budu bez ikakvih simptoma osam do deset godina.
Simptomi kod žena: hronične vaginalne gljivične infekcije, neuobičajen Papanikolau test, HPV ili genitalne bradavice.

Dijagnoza

Test krvi: takozvana antitela na virus HIV u većini slučajeva detektuju se 6 do 12 nedelja pošto se dobije virus, a za šest meseci kod 95% pacijenata. I muškarci i žene bi trebalo da idu na testiranje svaka tri meseca, a svakih šest meseci ako su pod rizikom.

Lečenje

Postoji mnogo lekova koji se koriste za lečenje od ovog virusa. Oni usporavaju bolest, ali je ne leče. Ovi lekovi imaju mnogo neželjenih dejstava. Danas je onima koji boluju od side dostupno više načina specijalizovane pomoći.