Opis

Dojenje je prvobitna čovekova „kontracepcija" kojom se regulisala plodnost žena u hordi lovaca-sakupljača u kameno doba, i do danas sprečava na svetu više trudnoća nego svi ostali kontraceptivni metodi skupa. Da bi dojenje sačuvalo kontraceptivni efekat moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

Žena mora da doji često (žene lovaca-sakupljača su dojile 40 puta dnevno, kako vidimo kod plemena Kungu u Kalahariju), tj. najmanje 6 puta u 24 sata (bolje i češće).
Najduži (obično noću) prekid između dve epizode dojenja ne smeju ni u kom slučaju da pređu 6 sati u toku noći i 4 sata u toku dana.
Žena nesme da ima menstruaciju.
Od porođaja nije proteklo više od 6 meseci.
Dete je „skoro sasvim" dojeno (može biti dohranjivano napicima, „ali ne redovno").

Mehanizam delovanja

Dojenje umanjuje dejstvo na centre u međumozgu koji regulišu funkciju jajnika - u perifernoj krvi to se može dokumentovati povećanim nivoom hormona prolaktina i sniženim nivoom luteinizirajuceg hormona. Nije bitna ukupna dužina dojenja, već frekvencija epizoda hranjenja dojenčeta. Posledica je tzv. laktaciona amenorea i privremeni sterilitet, što se dokazuje sniženim nivoom ženskih polnih hormona.

Prednosti

Dojenje je prirodan i jednostavan kontraceptivni metod. Sa stanovišta žene je povoljno sporedno dejstvo izrazita zaštita od kasnije pojave raka dojke, ali se ne može smatrati pouzdanom zaštitom.

Rizici

Dugotrajno dojenje dovodi do dugotrajnog pada nivoa ženskih polnih hormona, što se manifestuje gubitkom koštane mase (po završenom dojenju trebalo bi da se reguliše, i ukoliko imamo u vidu dojenje u trajanju od 6 meseci, nema nikakvo praktično značenje) i eventualno probleme u vezi s polnim organima (npr. pojačana osetljivost na vaginalne infekcije).